Kancelarija za Mlade - Temerin

Sve je to počelo nekada davno, kada pelene behu naši najbolji drugari...Morate priznati da, ako je neko zaista trpeo, one su to, defakto, činile! I ma koliko besmo minijaturni, one su upoznale naše istinske moći, kako god to sada naopako zvučalo...No, međutim, takmičarski duh plišanih medvedića, naravno, nije zaostajao, te je dubokoumno partenerstvo moralo kad tad biti raskrinkano!

I eto. Od pelena, preko: meca, lutkica, vojničića i pušaka; najzad škola i fakulteta... Izrastosmo u, kako ga de Melo nazva, „Otkriće milenijuma“ iliti jedno „Ja“...Premda su to znale i pelene jako dobro! No...Zar smo ceo život trebali da vučemo smotuljak za sobom?? Iovako sada imamo dovoljno mozga da dokažemo sami sebi da su igračke u kutijama na tavanu, a da su: šanse, spontanost i neponovljivost trenutaka, koji nam se pružaju svakog dana, dok otvorimo oči, tu pred nama, i da čekaju da nešto preduzmemo.

No, medjutim...Sve bi to bilo krasno da nas onaj „trezveni“ glas iz zadnje moždane komore ne prodrma i, o Bože  – prosvetli! Jer, naravno - kako smo samo mogli smesti s uma crnilo! I to zaboga, pa – tu nam je, i to, ne da bode oči, već smo počeli i zaštitu za varenje da nosimo. I, nažalost...I to je tačno...Ali...Ne i presudno!

Pitate se – „Zašto nije, kad je sve tako očigledno?! – ni izlasci više ne liče ni na šta, ljudi su oko mene prava katastrofa - ti zines oni te poklope sa jos 55 razloga zašto „to tvoje“ ne bi tako trebalo i da će ti se sve izjaloviti; posao - nemam pojma gde ću u ovoj zemlji naći kad završim fax / školu; namirnice poskupljuju; itdddddd... “?

Pa, verujte mi, i ja se nekad pitam, ali isto tako, možda malo više verujem onima koji su vekove pre nas proživeli, a rekoše nebrojene mudrosti...I mada već zvuči otrcano zahvaljujući zapadnjačkoj „Tajni“, ali je jedno činjenično: „Snovi su definitivno temelji svih naših koraka“.

Postoji, dakle, mogućnost :

1. da prestanemo da sanjamo, prekrijemo se ćebetom i gunđamo...S tim da, ako to učinimo, preti jedna velika opasnost - da ćemo dosaditi sami sebi, jer, dakako, ne gunđamo drugima. A ako i to učinimo, ne postoji baš pohvalna šansa da sebe ni tada ne čujemo. Hmmm...
2. takođee imamo opciju da verujemo sebi i sopstvenim htenjima, da udahnemo punim plućima svako jutro, kezimo se svakodnevno, dok nas ne zabole obrazi, i pravimo se da cveta cveće, nezavisno od godišnjeg doba...To je dakako  jedna od boljih percepcija... S tim što umerenost u ovom, kao i u svakom slučaju, nije na odmet, jer će pojedinima, u  suprotnom, „bele institucije“ zaista biti „zahvalne“ na višku posla.
3. posmatrajući gornje ponuđene alternative mladom čoveku ne preostaje ništa drugo do da se osloni na sopstvenu suštinu, na sopstvene kapacitete i da jednostavno dela u skladu s njima. Drugim rečima, da razložno rasuđuje. Da ceni i poštuje lične kvalitete, uvažava tuđe, doprinosi svemu i korača, naprosto, sebi svojstvenom stazom. Uostalom dobro poznata: „Svako je kovač svoje sreće“.
4. Eh, pa, naravno da nije kraj – za najkreativnije i najupornije, složićete se, uvek postoji još opcija a to su: (dopiši sam) ___________________________________________________.