|
Međunarodni dan Dunava obeležen je juče u svim zemaljama podunavskog regiona pod sloganom “Aktivni za reke” i s jedinstvenom porukom da se ovaj dragoceni prirodni resurs zaštiti.
Ovaj dan je prilika da zemlje i organizacije Dunavskog basena ujedine svoje snage i rade zajednički, kako bi i buduće generacije mogle da uživaju u lepotama i blagodetima ove reke. Međunarodna komisija za zaštitu Dunava odlučila je da obeleži 29. juni 2004. godine kada je, deset godina ranije, potpisana Konvencija o zaštiti i održivom korišćenju Dunava. Dan Dunava je međunarodna manifestacija koja slavi ovu reku i sve njegove pritoke, odajući priznanje njihovoj vitalnoj ulozi u snabdevanju vodom, hranom, energijom i obezbeđivanju uslova za rekreaciju i održavanje života.
Dunav je sudbinska reka Evrope i uz nju su stvorene mnoge vrednosti koje su obeležile evropski duh. Aktivnim učešćem u procesu osnivanja Dunavske regije i donošenju Dunavske strategije, Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodina pokazuju da su okrenute evropskoj regiji.
Planom manifestacije Dana Dunava, koja je počela pre mesec dana, a održavaće se sve do septembra, predviđeno je oko 100 događaja na 25 lokacija.
U Beogradu će centralni događaj biti izlazak građana na Zemunski kej, koji će se na taj način promovisati kao „Dunavska ulica”, a u Novom Sadu manifestacija je započela početkom juna pod sloganom „ Izađi na Dunav, poželi želju i daj šansu za život”, a glavno njeno obeležje je akcija poribljavanja reke. Radnici ribočuvarskog odeljenja Nacionalnog parka “Fruška gora”, na Keju žrtava racije uništili su veliku količinu ribarskih mreža i ostalog ribolovačkog alata, zaplenjenog tokom godine. U Lepenskom viru je održana prva „Dunavska konferencija na vodi” na kojoj su četiri zemlje iz podunavskog regiona Rumunija, Bugarska i Hrvatska, zajedno sa Srbijom, potpisale Deklaraciju o promociji turizma na Dunavu.
Dunav je najvažniji rečni sliv u Evropi koji povezuje 81 milion ljudi. Ova reka i njene pritoke protiču kroz osamnaest zemalja: Nemačku, Austriju, Češku Republiku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i hercegovinu, Srbiju Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju, Ukrajinu, a manjim delom i kroz Švajcarsku, Italiju, Poljsku, Albaniju i Makedoniju. Izvire, kao jedva primetno kapanje u Crnoj šumi u Nemačkoj, ali do kraja svog 2.780 kilometara dugog puta do Crnog mora, gotovo 300 pritoka se uliva u njega i odvodnjava devet odsto kontinentalne Evrope. Reke Dunava su reke života, koje obezbeđuju dom ljudima, veza su Evrope i snaga koja ujedinjuje zajednice najrazličitijih kultura, jezika i istorije.
Teško je zamisliti region sa više različitosti od ovoga - geografski biodiverzitet uključuje visoke zone Alpa, prostrane ravnice, peščane dine, šumske i močvarne pojase zemlje i jedinstvenu deltu Dunava. Staništa, nastala uticajem Dunava i njegovih pritoka, udomljavaju preko 300 vrsta ptica, kao što su kormorani, pelikani i čaplje. Ovo je sklonište za bezbroj vodozemaca, reptila i sisara (kao što su vidre, dabrovi, jazavci, lasice i divlje mačke). Prevlažena zemljišta ovog basena veoma su važna i vredna na mnoge načine, pre svega za umnožavanje i gajenje zemljišta za mnogobrojne vrste. Ipak, ona nisu bitna samo za biodiverzitet. Ovakvo zemljište se ponaša kao sunđer, upijajući suvišnu vodu u vreme poplava, sprovodeći je dublje u tlo, ispod površinskog sloja. Ova pojava može značajno umanjiti ukupan priliv poplavnih voda, koje dospevaju do gradova i naseljenih mesta, u kojima bi mogle imati razorne posledice.
Dunav je impresivna reka, na samo zbog svoje veličine, već i zbog bogate istorije čovečanstva. Dunav nastavlja da uobličava i biva uobličen pod uticajem ljudi koji žive u njegovoj blizini. Život ljudi tesno je vezan za Dunav, na njega se oslanjaju kada su u pitanju pijaća voda, navodnjavanje za poljoprivredu, industrija, saobraćaj, proizvodnja energije, turizam i rekreacija. Riblji fond predstavlja izvor hrane i prihoda, naročito za stanovništvo donjeg Podunavlja i delte Dunava. Svi ovi resursi u velikoj meri zavise od racionalnog korišćenja u skladu sa principima održivog upravljanja vodnim resursima. Međutim, život pored reke pod velikim je uticajem prirodnih fenomena kao što su poplave. One su sastavni deo životnog ciklusa reke i njenih pritoka, ali se brzo mogu pretvoriti u katastrofu, prouzrokujući široko rasprostranjene štete, zdravstvene probleme, pa čak i smrt. Ova pojava je naročito izražena tamo gde su reke odsečene od svog prirodnog plavnog područja, ograničene kanalima koje je stvorio čovek, ili gde su naselja i industrijske zone izgrađeni na područjima koja su prirodno podložna poplavama.
Dunavski sliv nudi mnoštvo mogućnosti za rekreaciju i slobodne aktivnosti, kao što su kulturni sadržaji, biciklističke staze, staze u prirodi, avanturistička putovanja i za mlađe i starije generacije. Krstarenja Dunavom sve su popularnija, jer hiljadama ljudi bliže doaravaju njegovu lepotu. Mnoge značajne turističke i prirodne znamenitosti smeštene su duž toka Dunava, uključujući brojne parkove prirode, nacionalne parkove... Uz to, vekovima Dunav je bio značajna saobraćajnica Evrope. Od najranijih naseobina, imao je važnu ulogu u trgovini metalom, solju, sirovom kožom i ćilibarom, a čak se koristio za snabdevanje rimskih baza na severnoj granici Rimskog carstva
Međunarodni dan Dunava obeležen je juče u svim zemaljama podunavskog regiona pod sloganom “Aktivni za reke” i s jedinstvenom porukom da se ovaj dragoceni prirodni resurs zaštiti.
|
Pre samo sest meseci bolesna,samohrana majka Radmila ,sinovi Rade I Stanko koji je za vreme rata u Hrvatskoj bio zarobljen,a majci je vracen sa mentalnim problemima I cerka Sanja ziveli su u kuci od 30 m kvadratnih koju im je dodelio UNHCR.
Sedmi ˝Bean festival˝ održan je od 2. do 4. juna 2011. godine. Festival je otvoren 2. juna izložbom dečijih radova ˝Mozaik od pasulja˝ i dodelom priznanja u KIC ‘’Lukijan Mušicki’’.