Kancelarija za Mlade - Temerin

Nepravilna i neuravnotežena ishrana, stresne situacuje, mnogo sedenja i malo kretanja - sve to pre ili kasnije se odrazi na našem organizmu. Moderan način života, koji nam je štošta olakšao, ima i negativne posledice, a jedna od njih je i sve veći broj ljudi sa prekomernom telesnom težinom.

Debljina nije samo estetski problem već ima i štetne posledice za zdravlje. Kod ljudi sa prevelikom telesnom težinom, česće se pojavljuju bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, žučni kamenci, promena u zglobovima itd.

A šta je normalna težina?

Postoje različite formule za izračunavanje normalne ili idealne težine ali danas se koristi prilično jednostavna formula Svetske Zdravstvene Organizacije koju koriste naši lekari, a to je indeks telesne mase.

Indeks telesne mase (Body mass index) - BMI je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:

BMI=masa (u kilogramima)/visina² (u metrima)

BMI prikazuje odnos težine i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli.

Ipak, BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Treba naglasiti da se BMI koristi samo za procenu debljine – iako postoje i mnogo sofisticiranije i tačnije metode za određivanje indeksa gojaznosti. Kako se visina i težina rutinski beleže u svim kulturama i za vreme različitih medicinskih pregleda, BMI je postao popularno oruđe zdravstvenih statističara – koje omogućava jasnu matematičku korelaciju između težine (uhranjenosti) i učestalosti pojavljivanja određenih bolesti, na najširem mogućem uzorku populacije.

BMI se koristi za definiciju medicinskog standarda gojaznosti u mnogim zemljama, još od sredine 1980-tih godina, a ovaj način procene se koristi i u statistikama Svetske zdravstvene organizacije.

Uhranjenost čoveka se može rangirati indeksom od 15 (blizu izgladnelosti), pa sve do 40 i više (morbidna gojaznost). Ova statistička krivulja se često opisuje prihvatljivijim kategorijama, radi lakšeg razumevanja: (teška) pothranjenost, idealna težina, preterana težina, gojaznost, teška gojaznost. Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, no uobičajeno se procenjuje da BMI indeks manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj prehrane ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira preteranu težinu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20 godina života. Za mlađe od 20 godina primenuje se nešto drugačija kategorizacija, s obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i težine.

BMI možete izračunati sami i rezultate uporediti sa kategorijama iz tabele, a možete ih izračunati i ovde.